ŽIVOT U SINGIDUNUMU

  • од

 

ŽIVOT RIMSKIH VOJNIKA

Paradni oklop sa ukrasima, Narodni muzej

U vojnom logoru, koji je rimska vojska podigla nakon što je osvojila teritoriju Singidunuma živeli su pre svega vojnici sa svojim konjima i tovarnim životinjama. Njihova služba je trajala 25 godina, a u nju su ulazili onda kada bi napunili 15 godina. Legionari (članovni osnovne vojne jedinice – legije) su mogli biti samo vojnici sa utvrđenim rimskim poreklom.

Svaki vojnik je morao da ima osnovno obrazovanje, odnosno da zna da čita i piše. Atletske vežbe, vežbe s oružjem i dugački marševi pod punom ratnom opremom su bile svakodnevne aktivnosti za vojnike. U vežbama su učestvovali svi, mladi vojnici tri puta dnevno, a stariji i iskusniji vojnici jednom dnevno. Vojna služba je bila plaćana novcem, ali tek nakon što bi vojnik završio svoj staž. Na ovaj način se država postarala da niko ne pobegne iz vojske.

 

Rimski paradni šlem, Muzej Vojvodine

Među vojnicima je vladala solidarnost, što pokazuje činjenica da su izdvajali određenu sumu novca kako bi mogli da plate troškove sahrane svojih poginulih drugova. U logoru je vladao vojnički kodeks, pa je tako viteštvo i hrabrost bivalo nagrađivano različitim odlikovanjima, a kukavičluk (bekstvo sa bojnog polja) strogo kažnjavan. Kazne su podrazumevale dobijanje ječma umesto pšenice, poniženje pred legijom, batinjanje i kamenovanje. Po pravilima kodeksa, vojnici nisu smeli biti oženjeni. Međutim mnogi od njih su imali porodice koje su živele u naseljima van logora. Ovi brakovi nisu bili legalni, tako da žena i deca nisu mogli da naslede vojnika u slučaju smrti. Ovaj problem je bio rešen kada je car Septimije Sever dozvolio da se u vojnu službu primaju oženjeni muškarci. Takođe je dozvolio i neoženjenim legionarima da se venčavaju dok su u službi.

 

Vojnici su spavali i boravili u šatorima, koji su bili raspoređeni tako da svi vojnici imaju pristup ulicama u logoru. Uz bedeme su se nalazili toaleti-latrine u kojima su se vojnici kupali. Kada su vojnici bili u pohodu, vreme bi provodili takođe u šatorima. U svakom šatoru se nalazilo osam vojnika, tako da je niz od deset šatora činio jednu centruriju (vojna jedinica od osamdeset vojnika). Vremenom su vojnici umesto šatora počeli da grade barake, koje su bile ispunjene drvenim krevetima. Pored spavaonice nalazile se i prostorija u kojoj su vojnici odlagali namirnice, oružje i opremu. Na kraju niza vojničkih baraka nalazila se kuća oficira, centuriona (predvodnika jedne centrurije), koja je bila raskošnija od vojničkih baraka i sačinjena od više prostorija. Još luksuznije su bile vile komandata legija, koje su imale podno grejanje, vodovodnu i kanalizacionu mrežu i ukrašene podove i zidove. Pored legata u vili su živele i sluge koje su se brinule o udobnosti legata. Vremenom vojne prostorije su postale sve udobnije – uvodi se podno grejanje u celom logoru i podovi se prave od čvršćeg materijala. Na periferiji logora su se nalazile prodavnice i zanatske radionice, koje su prodavale i popravljale razlićito oružje i oruđe.

Život civila u Singidunumu

Pored vojnog logora u Singidunumu se nalazillo i civilno naselje gde su živeli ljudi koji nisu imali pravo da borave u kastrumu. To su bili ljudi različitih zanimanja koji su otvarali krčme, prodavnice i zanatske i grnčarske radionice u kojima su legionari redovno provodili slobodno vreme. Centar društvenog života je bio glavni gradski trg – forum (nalazio se na prostoru današnje ulice Kralja Petra).

Ostaci antičkih termi na platou Filozofskog fakulteta

Oko trga se nalazila sudnica, hram posvećen bogu Jupiteru i boginjama Junoni i Minervi, tržnice i javne zgrade. U blizini trga nalazila su se i javna kupatila (nalazila su se na mestu danšnjeg platoa ispred Filozofskog fakulteta). Građani su ih redovno koristili kako bi održavali ličnu higijenu i kako bi se odmorili u toploj vodi sa mirisnim uljima. Terme su bile podeljene na muške i ženske. Pored glavnih bazena sa vrućom i toplom vodom, postojale su i posebne prostoriju za odlaganje garderobe, masažu i fizičke vežbe.

 

Najveći broj kuća je bio građen od trošnog materijala. U centralnom delu kuće nalazila se soba sa ognjištem napravljenim od gline.  Levo i desno od ognjišta nalazile su se manje prostorije. Kuće su bile skromno uređene. Kuće bogatijih članova –domusi  bile su izgrađene od kamena i cigla. Podovi su bili obloženi moziakom.  Na prozorima su postavljene rešetke i gvozdeni okovi. Enterijer kuća je bio ispunjen raznobojnim freskama. Male keramičke i bronzane lampe su bile korišćene za osvetljavanje prostorija. Nameštaj (krevet, stolice, ormani) su bili izgrađeni od drveta. U centralnom delu kuće se nalazilo dvorište za odmor – atrijum. 

Deo podnog mozaika građevine pronađene na Kosmaju

U blizini grada nalazila su se sela sa poljoprivrednim dobrima veterana, koji su počeli da se bave trgovinom nakon što im je bila plaćena vojna služba i tako postali deo imućnijeg sloja društva. Singidunum je bio multietnički grad. Redovno su ga obilazili strani trgovci iz različitih delova Rimskog carstva – Male Azije, Makedonije, i drugih krajeva Mezije (rimska provincija osnovana na tlu Srbije). Stanovnici su pre svega govorili latinski, ali se po ulicama Singidunuma mogao čuti i grčki, keltski, ilirski, dački i trački.
Gradom su upravljali magistrati (državni službenici), a najvišu vlast su imali duumvari dok su se o gradskim finansijama, pravnim poslovima i uređenju grada brinuli kvestori. Stanovništvo grada se delilo na:
1) strance – vojnici su često bili stranci, ali su vremenom uspeli da steknu građanska prava
2) građane – mogli su da učestvuju u političkom životu i bili su zaštićeni zakonom,
3) robove – najčešće su bili grčkog porekla i njihovo imovinsko stanje nije uvek bilo loše
Najviši rang u državi su imali senatori, a potom vitezovi.
Stanovnici logora i naselja su se znatno brinuli o higijeni i svome zdravlju. Na periferiji logora su se nalazile bolnice u kojima su radili lekari, koji su pravili lekove i sprovodili složene hirurške zahvate. U gradu i logoru je bila uspostavljena vodovodna i kanalizaciona mreža od olovnih i keramičkih cevi. Akvadukti su omogućavali protok vode. Ipak u gradu su postojali ozbiljni preduslovi za razvijanje zaraznih bolesti. To pokazuju otpadne jame u kojima su pronađeni ostaci hrane. Takođe delovi grada koji su se nalazili blizu močvara, bara i reka su bili pogodni tereni za razmnožavanje komaraca, koji su prenosili malariju.
Stanovnici Singidunuma su bili veliki ljubitelji hrane, a pogotovo dobro su se hranili legionari koji su morali da obavljaju teške vojne poslove. U logoru su osnovne namirnice (žitarice, svinjska mast, so i ulje) bile čuvane u visokim zgradama debelih zidova sa podovima iznad tla (kako vlaga ne bi oštetila hranu i kako bi hrana bila zaštićena od glodara i insekata) zvanim horeume. Legionari su se hranili posebnim vojničkim hlebom, koji je bio napravljen od crnog brašna. Koristili su različite žitarice, meso (nabavljali su ga odlaskom u lov), mleko, sir, jaja, beli luk, šargarepa, kupus, kesteni, višnje, grožđe, orasi, lešnici i med u ishrani. Sa Jadrana i Mediterana Rimljani su uvozili razne prerađevine od ribe, raznovrsne soseve, masline i vino.

Pribor za jelo 

Rimski antički nakit

U Singidunumu i muškarci i žene su se birnuli o svom izgledu. Muškarci su nosili toge (vuneni ogrtač), dok su devojke ogrtale palu (široka marama) preko glave i ramena kada bi izlazile iz kuće. Ogrtači, marame i haljine su bile pričvršćene fibulama (oblikovane kopče). Oficiri koji bi postigli određeni uspeh bi bili odlikovani posebnim fibulama/značkama od zlata i srebra. Pored lakih tunika (duže košulje) i stola (haljine bez rukava), stanovnici Singidunuma su nosili pantalone od grubog sukna i vune. Na njihovoj odeći su se nalazili razni modni detalji (koncentrični krugovi, vreže, lišće).

Nosili su sandale, cipele i čizme izrađene od kože. Rimljanke su koristile srebrene i bronzane ploče kao ogledalo ili bi koristile staklena ogledale u olovnim okvirima. Umesto šminke, na lice su nanosile mešavinu olovnog oksida i crvenog okera kako bi im obrazi bili rumeni. Takođe su koristile i ugalj kako bi istakle gustinu svojih trepavica i obrva. Imućnije dame su koristile bočice parfema uvezene sa Istoka. Rimljanke su se ugledale na frizure rimskih carica i tako je najpoznatija frizura bila frizura visokih punđa. Dugačke brade koje su nosili muškarci su predstavljale znak žalosti. Devojke i gospođe su se kitile nakitom (ogrlice, privesci, minđuše, medaljoni, perle, lanci, narukvice i prstenje), ali postojao je i nakit za muškarce. Oni su nosili prstenje, razne ukrasne pojaseve, ogrlice, narukvice i ordenje koje je pokazivalo hrabrost koju su pokazali u borbi.

Religija u Singidunumu

Kao i kod drugih rimskih gradova, na forumu u Singidunumu nalazio se hram posvećen Jupiteru (bog svetlosti, neba i vremena), Junoni (boginja Meseca i plodnosti) i Minervi (boginja zanata i zanatlija). Oni su činili svetu trijadu rimske države. Stanovnici Singidunuma su bogovima prinosili žrtve, pre svega bogu Jupiteru. U blizini Velikog barutnog magacina, pronađen je mitrej (hram posvećen persijskom božanstvu svetlosti, Mitreju), što znači da se u Singidunumu razvijao mitraizam, koji je imao određene sličnosti sa hrišćanstvom. U čast rođenja Mitre koji je rođen iz stene, hram je bio izgrađen u maloj pećini u steni. Kult koji se takođe razvijao na prostoru grada jeste bio kult podunavskog konjanika o kome se vrlo malo zna. Pronađene su brojne olovne ikone na području Podunavlja na kojima su prikazane dva konjanika kako pozdravljaju boginju, mada se ime te boginje ne zna.

 

Nadgrobni spomenik, Narodni muzej, kraj 1. veka 

 

Rimljani su verovali da ljudska duša posle smrti nastavlja život u duhovnom svetu. Zato su se u grobove pokojnika ostavljali predmeti koji bi im bili od koristi u zagrobnom životu kao što su novac, odeća, nakit, keramička lampa i keramičko, metalno i stakleno posuđe u kojem se nalzila hrana i piće. Ponekad su tela umrlih bila spaljivana, pa su njihovi ostaci bili smešteni u urne ili grobne jame. Bogatiji građani su bili sahranjivani u kamenim sakrofazima na kojima su bili ispisani osnovni podaci o pokojniku.

Groblja su bila sagrađena van civilnog naselja, pa se tako veliko rimsko groblje prostiralo na prostoru današnjeg centra Beograda – ispod spomenika kneza Mihaila, Kosovske ulice, Bulevara Kralja Aleksandra i ispod Tašmajdanskog parka. Na nadgrobnim pločama su pronađene sklupture lavova, kao simboličnog čuvara groba i grobnog mesta.

Sarkofag sa portretima, Lapidarijum, 4 v.

 

Priredio: Petar Đapić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *