NEKROPOLE

  • од

Rimski sarkofag sa portretima

Nekropola predstavlja veliko groblje ili sakralno mesto. Ime je nastalo od grčkih reči νεκρος (nekros) = „mrtav“ i πολις (polis) = „grad“, u prevodu „grad mrtvih“. Reč nekropola se najčešće koristi za mesta sahranjivanja u blizini gradova drevnih civilizacija i za antička nalazišta, ali naziv se od 19. veka primenjuje i za planski rganizovana gradska groblja.
Nekropole su značajne zbog toga što očuvana antička grobna celina (sa nadgrobnim natpisima) pruža brojne podatke o polu, imenu, poreklu, zanimanju, društvenom statusu i verskom opredeljenju pokojnika. U Singidunumu je najveći broj natpisa posvećen vojnim licima ili veteranima legije IV Flavije ili ličnostima iz gradske uprave. Retko su posvećeni oslobođenicima i robovima. U nekim slučajevima su nad grobom spaljenog pokojnika pronađeni kameni lavovi koji predstavljaju zaštitnike grobnog prostora.

Rimske stele u Lapidarijumu

Saznanja o antičkim nekropolama Singidunuma se sakupljaju od kraja 19.veka, od prvih arheoloških iskopavanja. Registrovano je 270 grobova, a za neke od njih nema nikakvih podataka osim njihovog mesta. Stanje istraživanja pre Drugog svetskog rata može se naći u izveštajima o slučajnim nalazima koji prate izgradnju Beograda.
Na nekropolama Singidunuma pronađeni su grobovi različitih dimenzija i izgleda, jer su oblik i dimenzija groba uslovljeni sadržajem (da li su ostaci pre sahrane spaljeni ili nisu). Najbrojniji grobovi su zidane konstrukcije od opeka, zatim grobovi pokojnika položenih u običnu grobnu jamu, potom kameni sarkofazi, grobovi bunari i grobne konstrukcije od kamenih ploča-stela, dok je sahrana u keramičkoj urni zabeležena u samo jednom slučaju.
Grobovi su pronađeni jugozapadno od naselja na prostoru Pop-Lukine i Brankove ulice, zatim u ulicama Braće Jugovića, Kapetan Mišinoj, Cara Uroša, Višnjićevoj, Gospodar Jevremovoj, Gospodar Jovanovoj, Dobračinoj, Siminoj i u Jevrejskoj ulici gde je otkriven najseverniji antički nalaz. Jugoistočno je otkriveno mnoštvo grobova od Trga Republike preko ulica Dečanske i Makedonske, od Nušićeve, sve do Ulice Svetozara Markovića, preko Bulevara kralja Aleksandra sve do Tehničkih fakulteta. Grobovi su još pronađeni jugoistočno, u Požarevačkoj ulici, u ulicama Vojvode Dragomira, Generala Ždanova, Cerskoj i još dalje u Ulici Ignjata Joba, na Banjici, Marinovoj bari i na Topčiderskom brdu.

Pripremila: Ana Brajović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *