FRANCUSKA AMBASADA

GDE SE NALAZI?

Ambasada Francuske nalazi se u Pariskoj ulici 11 preko puta parka Kalemegdan. U blizini je Saborne crkve, Patrijaršije, i ambasade Austrije.

ISTORIJAT

Posle sticanja autonomije Srbije u okviru Otomanskog carstva, Francuska je 1839. godine osnovala svoj prvi konzulat u Beogradu. Prvi konzul bio je Andre Diklo. Zgrade francuskog diplomatskog predstavništva su se menjale, jer su potrebe poslanstva prevazilazile kapacitete tih zgrada.

Dugi niz godina zgrada na uglu Dositejeve i Ulice Braće Jugovića služila je kao ambasada i rezidencija francuskim poslanicima. Muzej Džordž Istman u Ročesteru u svojoj kolekciji ima sliku koju je između 1900-1920. godine fotografisao Šarl ŠisoFlavijen, i koju je ustupio na korišćenje našem projektu.

Digital positive from the original gelatin silver negative in the George Eastman Museum’s collection

 

Iako su planovi za kupovinu zgrade ambasade doneseni još početkom 20. veka,  zemljište preko puta Kalemgdana kupljeno je tek 1923. godine. Ambasada je zvanično otvorena 21. decembra 1935. godine.

Tokom Drugog svetskog rata, od 1943.  zgrada francuske ambasade bila je okupirana od strane nemačkih vlasti, ali je od 1945.  godine  zgrada ponovo vraćena Francuskoj. Jedan kratak period tokom 1999. godine, kada je došlo do prekida diplomatskih odnosa zbog bombardovanja Nato alijanse na Srbiju, zgrada nije vršila funkciju francuske ambasade.

SPOLJAŠNJI IZGLED

Zgradu francuske ambasade projektovao je arhitekta Rože-Emil Eksper u stilu ar dekoa. Posle brojnih odlaganja,kamen temeljac postavljen je konačno 1929.godine, a zgrada je otvorena 1935.godine. Arhitekta Eksper je raskošnu ar deko palatu vešto prilagodio kosom, neravnom terenu orijentisanom prema Kalemgdanskom parku. Spoljna fasada zdanja paralelna je sa Pariskom ulicom, a dva krila isturena su pod uglom od 45 stepeni u pravcu zapada i severa. Koristeći neravan teren Eksper je građevinu usmerio ka visini, pa glavni deo građevine ima 5 spratova. Bočna krila stepenasto se spuštaju i prilagođena su za terase koje pružaju lep pogled u različitim pravcima. Na taj način je dobijena razudjena gradjevina, od belog krečnjaka na kojoj dominira centralni polukružni deo, ukrašen skulpturalnom reljefnom dekoracijom i ritmično postavljenim prozorskim otvorima. Vrt sa južne i zapadne strane dodatno je doprineo opštem spoljašnjem elegantnom utisku zadanja.
Zajedno sa Eksperom, na izgradnji amabasade radio je i beogradski arhitekta Josif Najman, a posebne zasluge za harmoničan izgled građevine imao je skulptor Karlo Sarabezol. Njegova kompozicija sastaljna od tri ženske figure stoji na samom vrhu građevine i prestavlja alegorije Slobode sa maslinovom grančicom, Jednakosti u sredini, i Bratstva sa desne strane. Statue su izlivene u bronzi, a zbog pritužbi na nagost središnje figure, dodata joj je tunika. Mermernu reljefnu dekoraciju na središnjem polukružnom delu radili su vajari koje je predvodio Djuzepe Grasi, vajar švajcarskog porekla, koji je svoju profesionalnu karijeru nastavio u Beogradu gde je živeo i radio do smrti.
Pravougaona polja na dva krila građevine, iznad prozora prikazuju simbolično ključne istorijske ličnosti Francuske: Vercingetoriksa, Jovanku Orleanku na levom krilu i na desnom Luja XIV i Marijanu kao predstavu Republike. Iznad bočnog ulaza iz Gračaničke ulice nalazi se bronzani štit koji predstavlja lik Marijane.
Fasadu sa unutrašnje strane prema vrtu reljefnim kompozicijama dekorisao je Petar Palavičini, čuveni jugoslovenski vajar. Reljefne kompozicije, postavljene simetrično iznad prozora u dva nivoa, alegorijske su predstave lova, mladosti i plesa.
Lepom izgledu zdanja doprinosi i veliki vrt koji zahvata jugoistočnu stranu i deo prema ulici Sime Markovića sa bazenom i brižljivo negovanom vegetacijom.

UNUTRAŠNJI IZGLED

Unutrašnjost ambasade odiše  elegancijom u stilu ar dekoa. Mnoštvo prozora i bogastvo skulpturalnih ormamenata stvorili su otvoren i svetao prostor dopunjen nameštajem svedenih linija. Monumentalni ulazni hol iz Gračaničke ulice vodi u glavnu i najveću prostoriju koja se nadovezuje na kružnu salu  u kojoj dominiraju  visoki pravougaoni i okrugli prozori. Na  polukružnom zidu izveden je veliki kamin sa ogledalom oko kojeg je bogato dekorisan zid reljefnim kompozicijama. Visina zasvedene tavanice od 10 metera naglašena je posebno raskošnim lusterom napravljenim u radionici Bages.

Veliki prostor je podeljen visokim dvojnim mermernim stubovima koji naglašavaju visinu i monumentalnost prostora.  Deo koji je otvoren prema bašti dekorisao je vajar Sarabezol reljefnim medaljonima koji predstavalju velike francuske reke.u Nameštaj u ovoj i u drugim prostorijama ambasade  naručen je u radionici porodice Lele, koja je čuvena po izradi skupocenog mobilijara.  Celokupan nameštaj i reljefna dekoracija rađena je po nacrtima arhitekte Ekspera. Središnji deo prostorije zauzima veliki koncertni klavir.Iz velike sale ulazi se u niz  manjih salona, opremljenih skupocenim nameštajem i tapiserijama. Tapiserije koje su visile na zidovima iz manufakture Goblen rađene po predlošcima čuvenog baroknog slikara Rubensa povučene su iz ambasade zbog svoje velike muzejske vrednosti. Zamenjene su tapiserijama modernih francuskih umetnika.

Iz svečanog salona ulazi se u Mali salon koji je ranije bio namenjen ženskim prijemima. Prostorija ima intimniji karakter sa kaminom i nameštajem u stilu ar deko iz radionice Andrea Deveša.U desnom isturenom krilu nalazi se velika dugačka trpezarija koja može da ugosti 36 osoba. Mermerna oplata zidova izvedena je jednostavnom gemetrizovanom dekoracijom, tokom Drugog svetskog rata  je prekrivena novim slojem kreča, pa je tek rekonstrukcijom krajem 20. veka trpezariji vraćen prvobitni izgled.

Posebnu vrednost čuva i kancelarija ambasadora Francuske, prostorija obložena hrastovom oplatom , sa skpocenim nameštajem i originalnima Eksperovim nacrtima amabasade i mobilijara. Nameštaj u stilu ar dekoa izrađen je u radionici Žila Lelea.

 

Sprat je rezervisan za privatne odaje, koje su  opremljene  podjednako brižljivo biranim nameštajem i umetničkim delima. Malu trpezariju opremio je lično ambasador Rober de Dampjer nameštajem u stilu ar dekoa i trpezarisjkim stolom u stilu ampira(bidermajera).

 

DIPLOMATSKI ODNOSI

Uspostavljanje diplomatskih odnosa Francuske i Srbije  počelo je ubrzo po formiranju kneževine Srbije dolaskom prvog francuskog konzula u Beograd 1839. godine. Od tada, do danas Srbija i Francuska, uz kraće prekide tokom Drugog svetskog rata i tokom 1999. godine, održavale su stabilne i prijateljske diplomatske veze. Odnosi dve zemlje posebno su bili bliski tokom Prvog svetskog rata, kada je Francuska, svojoj saveznici u ratu -Srbiji, pružila značajnu finansijsku i materijalnu pomoć. Brojni srspki vojnici i civili boravili su su od 1915. godine do kraja rata u francuskoj bazi Bizerta na teritoriji severne Afrike (današnji Tunis).

Improvizana škola za srpske učenike u Bizerti, na tabli se vidi natpis Vive le Serbie i Živila Francuska , privatna arhiva

Francuska  je u Bizerti pružila zaštitu i podršku srpskim vojnicima i civilima. U tome se naročito istakao tadašnji guverner Bizerte admiral Emil Geprat. Prilikom posete admirala Geprata Beogradu 1930. godine,  gradjani Beograda su ga na rukama nosili od železničke stanice  do Slavije, pa je ulica kojom su prolazili nazvana u njegovu čast Ulica admirala Geprata,kako se i danas zove.

Bizerta, admiral Geprat obilazi srpske dobrovoljce, privatna arhiva

Podrška je nastavljena krajem Velikog rata kada je  Francuska primila 3000 mladih Srba  stipendirajući njihovo školovanje na francuskim školama i univerzitetima.

U znak zahvalnosti za podršku Srbiji, 1930. godine u parku Kalemegdan podignut je spomenik  koji je izradio vajar Ivan Meštrović. Spomenik prikazuje žensku figuru koja drži mač,  kao alegoriju Francuske koja u jurišu pruža pomoć Srbiji.

Posle turbulentnih događaja tokom Drugog svetskog rata,kada je došlo do prikida diplomatskih odnosa, saradnja je nastavljena u okviru Jugoslavije, a posle demokratskih promena u Srbiji, odnosi dve zemlje jačaju i omogućavaju saradnju na svim nivoima.

Učesnici projekta BEOgradska avanTURA imali su priliku da obidju  ambasadu Republike Francuske 15. 06. 2021. godine. Tom prilikom su razgledali zgradu ambasade uz stručno vodjenje službenika ambasade i imali mogućnost da slikaju sve prostorije i  umetničke vrednosti u njima. Učesnike projekta srdačno je pozdravio i ugostio francuski ambasador Žan Luj Falkoni.

Pripremili : Sofija Jovanović, Ognjen Nerandžić, Darija Njego i Jovana Dimitrijević